Evropa treba “lošu banku” da izbjegne rizik od nenaplativih kredita

Ulog je veliki, sebi ne smijemo dozvoliti da imamo bankarski sektor koji se bori sa ostacima trenutne krize. Ne smijemo sebi dozvoliti ni bankarski sektor koji nije u mogućnosti da podrži transformaciju naše privrede, -kazao je Andrea Enria koji obnaša funkciju predsjednika nadzornog odbora Evropske centralne banke. Enria je ovo napisao u svom tekstu objavljenom u Financial Timesu te je na taj način upozorio na prijetnju  koja ide sa trenutnom krizom, a koja podrazumijeva dubinske bankarske plasmane, odnosno teško naplative kredite.

U ovom slučaju radi se o veoma ozbiljnom problemu, obzirom da je sasvim jasno da prilikom ovakvih kriza stradaju ekonomije i domaćinstva do tog stadija da ne mogu podmiriti svoje obaveze prema bankama. Upravo zato, Enria je mišljenja kako je potrebno osnivanje kompanije koja je u stanju upravljati lošom imovinom, ili kako se to bankarskim riječnikom kaže, “loša banka”.

Kako on kaže, “loše banke” bi nakon određenih kriza pomagale da dođe do efikasnijeg i bržeg čišćenja bilansa, te bi samim tim bile efikasnije kod obnavljanja kreditne sposobnosti banaka. On je naveo i još jedan bitan razlog za osnivanje “loše banke”.

  • Sada je trenutak da ozbiljnije restruktuiramo bankarski sektor. Nakon svjetske krize, iskorišteni su veliki iznosi novca poreskih obveznika.Ipak, Evropa nije bila učinkovita kada je koristila ta sredstva za konsolidaciju. Danas imamo rezultat da bankarski sektor Evropske unije ima najniže vaulacije na tržištu dionicama.

Prema njegovom mišljenju, “loša banka” je puno fleksibilinija u svom radu i bankama ostavlja dodatno prostora kako bi se bavile svojim poslovanjem koje je primarno. Takav model bi u konačnici osigurao i postavio jedinstven evropski sistem kojim bi se izbjeglo fragmentiranje ako bi se svaka od zemalja odlučila da pokrene svoju inicijativu koja nije u koordinaciji sa ostalim članicama.

Kako navodi Enria, trenutna kriza bi zbog svog simetričnog i egzogenog karaktera bila odlična za evropsku inicijativu, a to bi na kraju moglo imati pozitivan uticaj na važne procese unutar Evropske unije, a koji se do sada nisu dovoljno brzo razvijali: bankarska unija, te unija tržišta kapitala, kao i pored toga, jačanje prekograničnog ujedinjenja banaka.

Ulaz u “lošu banku” ne bi bio otvoren svakome.

  • Pristup bi se morao ograničiti na banke koje prema mišljenju nadzora imaju poslovni model koji je održiv te mogu da napreduju kao samostale kada aktuelna kriza završi. Druge banke bi mogle učestvovati samo pod strogim uslovima koje podrazumijevaju da odlučno pristupe restruktuiranju, – kazao je Enria.